Одлазак

САХРАЊЕН ЂОРЂЕ МИХАИЛОВИЋ (1928–2023), СОЛУНСКИ ЧУВАР СВЕТИХ ХУМКИ
Смирај под српском земљом
Од 1960. чувао је најбољу од свих Србија, ону херојску и отаџбинску, ону одану и слободарску, ону чији синови почивају на Зејтинлику. Није тражио ништа друго до да и он почива ту, на Српском ратничком гробљу, крај оца и деде, пређашњих чувара. Званични представник Србије, министар Никола Селаковић, донео је на сахрану три тегле земље. Из Србије, Црне Горе и Српске. Додао их је оној солунској у гробу Ђорђа Михаиловића. Још једна жеља старог чувара, ретко изговарана, тако је испуњена

Пише: Миодраг Радомировић
Фото: Миленко Василић, Небојша Петровић

На Српском војничком гробљу у Солуну, уз војне почасти и ратну химну „Тамо далеко”, 6. јула сахрањен је најпознатији чувар овог меморијалног комплекса Ђорђе Михајловић.
Тим чином испуњена је његова жеља да почива поред свог оца Ђура и деде Сава, претходних чувара овог војничког гробља. Гробље је настало још 1916. поред пољске болнице у којој су од тифуса и исцрпљености умирали српски ратници, међу којима је најпознатији песник Милутин Бојић, аутор поеме бола и поноса „Плава гробница”.
Ђорђе Михајловић рођен је 1. маја 1928. године у Солуну. Одрастао је међу хумкама српских солунских ратника, помажући оцу Ђуру Михајловићу, сину и наследнику првог чувара, Сава Михајловића, солунског добровољца из Грбља. Ђорђе је 1960. године званично постао чувар гробља и ту дочекао пензију, али је до задњих атома снаге свакодневно обилазио почивалиште српских ратника, са чијим је судбинама заветно друговао цео живот.
Радовао се пре двадесетак година када је од српских власти добио обећање да ће бити сахрањен поред оца Ђура и деде Сава на Зејтинлику, али је био тужан што нема мушког потомка да настави ову мисионарску традицију породице Михаиловић.
У име државе Србије од Ђорђа се опростио Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Осврнуо се посебно на преданост и скромност Ђорђа Михајловића.
–  Како да се одужи српски народ скромном човеку који никаквих жеља није имао. Ђорђе је пред крај живота имао само једну жељу: да почива овде где ћемо га данас положити – рекао је, између осталог, министар Селаковић, наглашавајући да Ђорђе није рођен у Србији, али су били ретки људи попут њега који су Србију и српски народ толико волели. – Ђорђе је волео идеалну Србију. Како и неће, када је тако дуго чувао најбоље од свих.
Министар Селаковић је у Солун донео три тегле земље. Из Србије, Црне Горе и Српске. На Српском ратничком гробљу, Ђорђа Михаиловића прекриваће и српска земља.
– Када погледамо где су нам по свету расути гробови, само у прошлом веку страдало је више од половине Срба, питамо се како смо претекли и сачували све од заборава. Управо је Ђорђе Михаиловић чувао српске патње од заборава – нагласио је Милорад Додик, председник Републике Српске, у свом опроштајном говору.
Испраћају Ђорђа Михаиловића присуствовало је неколико стотина грађана из Србије, Црне Горе, Српске и Грчке, те припадници Војске Србије, солунски митрополит Антим Русас, викарни епископ патријарха српског Нектарије, генерални конзул Србије у Солуну Јасмина Милачић, народни посланик Срђан Миливојевић, легендарни голман „Партизана” и „Паока” Младен Фуртула, војвода Милета Павићевић из Подгорице са сином, Владимир Пурковић са супругом Душком и синовима из Београда. (...)
Отишао је, а заувек ће бити међу нама, са бесмртницима чије је сени чувао.

***

На мртвој стражи
„Хумке негује, судбине проповеда као Јеванђеље. Хиљаде драма, у мору мермерних крстача засађених у туђој земљи, милује његова душа. (...) Ђорђе се свакодневно моли за ратнике и мученике последњих ратова на просторима земље створене костима солунских бесмртника. Не разуме, каже, ова времена, хајку на јунаке и клањање онима који су нас бомбардовали. Али овде је сигуран, на мртвој стражи, са саборцима ђеда Сава, који је расуте кости својих ратних другова годинама скупљао и сахрањивао на Зејтинлику. Они га, вели, сигурно никада неће издати. А он ће им, док год буде могао, свакога јутра рапортирати. (...)”

(Из текста „Чувар светих хумки”, Национална ревија, број 4, октобар 2007)

***

До смрти
На око 10.000 метара квадратних на Српском војничком гробљу на Зејтинлику, некада предграђу Солуна, сада ужем градском језгру, вечни мир нашле су кости 7.565 српских ратника умрлих и погинулих на Солунском фронту од 1916. до 1918. године.
Ђорђе Михаиловић старао се о тим гробовима од 1960, па до смрти. И у дубокој старости, када више није могао да долази свакога дана, становао је код ћерке у булевару Лагкада, тачно прекопута гробља, и са балкона надгледао своју белу мраморну армију. На огради тог балкона стајала је, раширена, српска тробојка. Кружили су снимци по мрежама: млади из Србије који су дошли да посете Зејтинлик окупили се под Ђорђевим прозором и њему у част певају старе песме из Великог рата. А он крхким кораком успева да дође до руба и махне им, отпоздрави.